Ivana Pavlović, Nova ekonomija: Mediji i novinari su poslednja tačka mraka u koju gledate.

News

Datum: Nov 23, 2020 / Izvor:

Ivana Pavlović je urednica portala Nova Ekonomija, a njeno višegodišnje iskustvo u ekonomskom novinarstvu i "fekt-čekingu" je dragoceno u rasvetljavanju ključnih tema kampanje "Podrži medije". Kada građani postaju svesni važnosti nezavisnih medija? Sa kakvim se izazovima nezavisni mediji suočavaju i zašto moraju da menjaju svoj model poslovanja?

Zašto su nezavisni mediji važni za svako društvo, te i Srbiju?

Građani postanu svesni potrebe postojanja medija kada zaškripi, kad su u muci, kad je problem, kada nema više nikoga da ti pomogne – ni doktor, policajac, sudija... Tada građani postanu svesni da postoji još jedna poluga vlasti koja i dalje funkcioniše, i obraćaju joj se.

Koji su ključni izazovi na koje nezaisni mediji nailaze?

Nezavisni medij je ono što na engleskom zovu watch dog. To je onaj pas, uvek budan i spreman na akciju: gleda, motri. Nezavisni mediji nikad ne spavaju, nikad nisu na odmoru. Za nezavisne medije nema, kao što vidimo, ni poplava, ni pandemija, ni ratnog stanja ni ostalih problema koji muče firme i ljude. Problemi dolaze kako iz same profesije, tako i sa tržišta na koje mediji ne mogu da utiču. Od problema na koje možemo da utičemo to su standardi rada i poštovanje standarda profesije. Od eksternih pravila na koje teško možemo da utičemo - to su pritisci koji dolaze iz sfere politike, pritisci iz sfere biznisa, takođe povezani sa politikom, kao i pritisci iz sfere oglašivača i agencija koji su opet povezani sa politikom. Da skratimo - glavni izvor pritisaka dolazi iz politike i tendencije vlasti da na sve moguće načine kontroliše način, domet, obim i ideje medija da bilo šta rade smisleno u ovoj zemlji.

Osim nabrojanih, na koje Vi sve probleme nailazite kada rešite da proverite, povežete, potvrdite i zvanično objavite neku novinarsku priču? Koji su to izazovi na koje najčešće nailazite, i koji od tih problema su trenutno nepremostivi?

Prvo bih o onome što možemo da rešimo. Već dugo godina postoji jedna gadljivost mladog sveta, studenata koji razmišljaju da se bave novinarstvom, na teme ekonomije i biznisa. To je razumljivo, zato što se neko dobro potrudio da to deluje jako teško, dosadno i nezanimljivo, i u tom smislu za to je odgovorna akademska zajednica - fakulteti, škole i kursevi koji obučavaju i spremaju mlade buduće novinare da prate ekonomske teme. Ljudi su preplašeni, misle da se to svodi na monetarnu politiku, berzu i neke teške pojmove koji nikoga ne zanimaju. Oni zapravo ne razumeju da je ekonomija svuda, da su sve teme – pare. Nema teme iz sveta kulture ili sporta koja se na kraju ne svede na novac. Dakle, sve su to teme za Novu ekonomiju, i u tom smislu već nekoliko godina mi kao redakcija vodimo i kampanje, organizujemo obuke da mladim ljudima približimo ekonomiju, da vide da to nije ništa teško, da treba da uzmete knjigu. To je verovatno najperspektivija grana ekonomije, zato što putujete, sarađujete sa ekonomskom elitom ove zemlje, to su najpametniji i najbogatiji. To su ljudi koji vuku ovu zemlju napred, iako neke druge kolege pokušavaju da oblate biznis zajednicu i održavaju taj stav da je sramota biti preduzetnik, bogat čovek, da je sramota želeti pare, uspeti u poslu. To su predrasude sa kojima se mi borimo i koje pokušavamo kroz različite obuke i programe koje realizujemo uz pomoć donatora i projektnog finansiranja da razbijamo, i uspevamo u tome. Poslednjih meseci na obuke nam se javlja i do stotinu zainteresovanih, zato što smo im ponudili zanimljive sadržaje i iskusne predavače.

Druga vrsta pritiska koji bih izdvojila je to da smo mi u poređenju sa drugima relativno mali medij. Ali naš uticaj nije tako mali. To se vidi po tome kada objavite neku vest - iznenada im upada poreska policija koja čak i kaže da je došla zbog objavljenog testa. Nakon toga se svakome sa imalo empatije i savesti upali lampica i kaže sebi: „Pa zar nekome treba da zatvore firmu zbog mene“. To Vam se desi jedanput ,dvaput i onda krene neka vrsta, hajde da kažem i samocenzure. Dobro promislite šta radite, da li ćete nekome da zatvorite firmu zbog jedne vesti, i da li je to vredno toga. To je dilema sa kojom se susrećemo svakog dana.

Deluje naizgled benigno, mislite da su to neke nebitne vesti koje interesuju mali krug ljudi - međutim, posle vidite da onaj gore koji sve to čita i prati, jako brzo reaguje. Kreće lažni demanti, odjednom se pojavljuje neko ko vas poklapa sa informacijama bez dokaza, čime vam u stvari urušava kredibilitet. Gradjani kreću od toga da mediji sa javnom frekvencijom ne lažu i uvek će pre poverovati državnom sekretaru koji se pojavio na nacionalnoj frekvenciji, nego jednom ekonomskom portalu kao sto je Nova ekonomija.

Šta vi, kao redakcija, ili vaše kolege iz drugih nezavisnih medija u tom procesu pripreme informacija morate da uradite da biste znali da je priča koja je objavljena u potpunosti relevantna, proverena, tačna? Šta vam zanat nalaže da mora da se uradi da bi jedna informacija bila objavljena?

Mi smo dnevni portal. Za razliku od nekih drugih istraživačkih redakcija mi sebi ne možemo da priuštimo luksuz da posvetimo nekoj temi više od nekoliko dana. Tačka mora da se stavi, vesti moraju da izađu, da se čitaju, da privuku publiku zato što publika donosi klikove, a klikovi donose oglašivače koji nama donose platu. Klikovi moraju da uđu u izveštaje za donatorsko i projektno finansiranje. Logično je da donator, ili onaj koji plaća očekuje da vesti koje objavljujete imaju neku vidljivost i da privlače publiku. Mi vremena za istraživanje nemamo, i zato smo mi morali da odlučimo kako ćemo da radimo.

Prvo smo odlučili da mi nismo dužni, niti plaćeni da prenosimo nečiju propagandu i lagarije. To što je neko izašao u punom kapacitetu nekog državnog činovnika, apsolutno ne znači da mi to treba da prenesemo. Već ima puno medija koji to prenose i jako dobro to rade, i prosto ne bismo da im kvarimo posao, mi ne možemo da dostignemo taj standard štancovanja dezinformacija, propagande i obmanjivanja.

Drugo, mi smo odlučili da se oslanjamo na javne, dostupne izvore informacija. Moram da kažem, možda će to da vas razočara, iako mi često kukamo da je nivo transparentnosti u Srbiji jako nizak, loš, da se podaci kriju, to jeste tačno - ali, veliki broj baza je otvoren i besplatan, i što je najvažnije – ažuriran. Ljudi bi bili iznenađeni šta sve možete da nađete u javnim bazama podataka. Tačno je da sa jedne strane imate zatvorene institucije, kao što je Poreska uprava Srbije, ali sa druge strane imate neke institucije čije su baze dobre, otvorene i relativno besplatne. Kad kažem relativno, mislim da je to izdrživo za svaku medijsku kuću.

Onda se oslanjamo prvo na sajt Skupštine Srbije, sajt i bazu APR-a, sajt Komisije za zaštitu konkurencije, sajt Komisije za kontrolu državne pomoći, portal javnih nabavki, portal sudova, portal NBS... To su samo neke od institucija sa bogatom bazom podataka, i ako znate šta tražite i imate malo vremena - tu možete svašta da nađete. Sve teme i tekstove koje je Nova ekonomija pokrenula su izašle odatle. Nije nama niko javio da je zabranjen izvoz mesa srpskih mesara u Rusiju, nego tražeći. Naišli smo na sajtu Ruske sanitarne inspekcije, gde je sve ažurirano, lepo piše: mesara ova, ona, butke, mast, ovo može, ovo ne može, i tako napravite vest. Onda pošaljete mejl Ruskoj sanitarnoj službi koja odgovori za sat vremena - i tako dobijete temu.

Predlažem novinarima da čitaju zakone. Bili biste iznenađeni šta ima u obrazloženjima zakona. Mora da se čita. Podsetiću vas - mi smo prvi objavili da je prošle godine donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti gde su legalizovali korupciju za doktore da na godišnjem nivou možete da skupite neke poklončiće u vrednosti 300-400 evra. To je pisalo u zakonima, to niko nije pročitao osim nas.

Zašto tragate po zvaničnim bazama i objavljujete stvari koje predstavljaju neprijatnost po državu Srbiju? Šta je vaša motivacija?

Ja duboko verujem da je biti novinar vrlo časna profesija. Novinar je Gospodin Novinar, veliki saveznik i prijatelj kad ste u nevolji, kad vam treba pomoć, kada želite nešto da rešite. Jedan kratki tvit može mnogo da pomogne. Ko god uđe u novinarstvo, on je ceo život novinar. Ceo život nešto prijavljuje, zove, svi od njega očekuju pomoć. To je zanimljivo, i tako je valjda u svim sredinama, ljudi kada znaju da ste novinar, onda svi očekuju to od vas. Vi ste i predstavnik u savetu roditelja, predstavnik u skupštini stanara, vi ćete pozvati poresku, vi ćete pozvati ako je neko uzurpirao parking.

Mislim da prvo treba da nosite u sebi osećanje da je pravda važna, da je dostižna - pre ili kasnije, da nekome treba da pomognete, da ima čitava jedna grupacija ljudi i građana u ovoj zemlji koja je potpuno na margini, bespomoćna, kojima je vaša pomoć u suštini često potrebna, i kojoj ste vi glasnogovornik u javnosti. Ne govorim tu samo o deci, penzionerima, siromašnima. Govorim o mentalno obolelima, o ljudima sa nekim smetnjama, o ljudima koji su izgubili svaki status u društvu. Dakle, vi u ime tih ljudi govorite. Govorite o ljudima koji su možda uhapšeni nepravedno, koji su opljačkani, koji se nadaju nečemu. Mediji i novinari su poslednja tačka u mraku u koju gledate, još se nije ugasila, i zato mislim da treba da nas podržite.

Novinarstvo košta, a dobro novinarstvo mora da se plati. Dobar novinar košta. Novinar ne može da bude svako, moramo da prekinemo sa tim stavom “Šta ti je teško, samo sedneš da napišeš”. Evo, sedi i napiši, sedi, pročitaj zakon, sedi, čitaj finansijski izveštaj. Dajte mi jednog čoveka koji zna da čita finansijske izveštaje, razume zakone, malo se razume i u ljudska prava, malo se razume i u izvršitelje. Toga nema. Taj čovek mora da uloži prvo svoje vreme, znanje, da se svaki dan obučava. Morate svakog dana da čitate, da se usavršavate i zato to košta, i zato se ja jako radujem što su ove mlađe kolege i ove nove redakcije koje lepo sijaju na ovom našem novinarskom nebu i otkrile veliki broj važnih priča za ovo društvo - da će navići i javnost i tržište da morate da platite novinara. Ako hočete priče o kriminalu, o korupciji, o izvršiteljima, o stanju u zdravstvu, o maskama, testovima, ubistvima, o ljudima koji umiru u domovima za mentalno obolele, morate da platite novinara. Ili ćete ga platiti, ili uzimate nekog kome je tata ostavio nasleđe, pa se time bavi iz hobija.

Na koje i kakve izvore finansiranja nezavisni mediji u Srbiji mogu da računaju?

Nažalost, sve više se finansiramo projektno i putem donacija, a sve manje preko tržišta. Da nije projekata i donacija, neke važne priče i teme se nikad ne bi otvorile u ovoj zemlji. Iz perspektive Nove Ekonomije – teme rada javnih preduzeća, rada nezavisnih institucija, subvencije, politike dodele novca iz budžeta. Da nismo imali projekat mi nikada ne bismo uspeli o tome da pišemo. A dve godine smo o tome pisali, objavili smo ne zna se koliko vesti i analiza i ljudi su već počeli da se pitaju da li je normalno da plaćate nekome da dođe da otvori ovde fabriku. To je naša zasluga. Građani su počeli da se pitaju Da li je to možda previše? Da li bi možda moglo za neke IT ili Hi-tech projekte, a ne za motanje kablova? Da li mi imamo obrazovane kadrove za to?

Ima tu još nekih opcija finansiranja. Neke kolege su probale sa tim crowdfundingom, ja više volim staru srpsku reč pretplata. Pretplatite se, mi prodajemo informacije o ekonomiji, mi živimo od toga. Novinari primaju platu od toga. Naše kolege u IT koje prave neke baze, softverska rešenja za naš sajt, oni žive od tih vesti koje mi prodajemo. Mi smo nedavno uveli, uz pomoć projekta digitalnu pretplatu i prodajemo naša digitalna izdanja. U svetu ima još nekih modela. Neki modeli odgovaraju nama, prosto zbog kulture karaktera građana ovde. Uglavnom kad kažete nekome crowdfunding – donirajte, ljudi već misle da si propao. Na dnu je, hajde da mu doniramo, da pomognemo, to je neka percepcija, za razliku od medija na zapadu koji svakodnevno vode te kampanje. Mi svakako treba i sami da tražimo način da zaradimo dodatne prihode, a koji nisu nužno projektni. Ovaj svet se promenio, čitaoci su se promenili. Nezavisni, i naročito lokalni mediji su poslednje oaze, i moramo raditi na tome da se ti mediji osnaže.

VESTI

Image

OD KOGA ZAVISE NEZAVISNI MEDIJI - NAJAVA KONFERENCIJE

Kampanja "Podrži medije - Nezavisni mediji zavise od tebe" pokrenuta je pre dva meseca sa ciljem da ojača saradnju nezavisnih medija i građana.

Detaljnije
Image

MILEVA MALIŠIĆ, TV FORUM IZ PRIJEPOLJA: "AKO NAM GRAĐANI VERUJU, ONI ĆE NAS I PODRŽATI."

Televizija Forum je specifičan medijski projekat. Osnovan kao medij civilnog sektora i otvoren za lokalne probleme građana i građanki prošle godine je bio u fokusu interesovanja javnosti i zbog uskraćivanja podrške od strane opštine Prijepolje, a po odluci Stručne komisije koja ocenjuje kvalitet programa koji se finansira iz budžeta.

Detaljnije
Image

MILICA SARIĆ (CINS): BORIMO SE DA OVO DRUŠTVO POSTANE BOLJE

Najbolja mlada istraživačka novinarka u Srbiji 2017. godine je bila i deo istraživačkog tima koji je osvojio Evropsku novinarsku nagradu za istraživačku novinarstvo iste godine, a za seriju članaka o neuspeloj borbi protiv korupcije u Srbiji.

Detaljnije

Video

PODRŽI MEDIJE

Ono što znamo, čujemo i vidimo zavisi od njih. A oni zavise od naše podrške. Podrži medije! Jer nezavisni mediji zavise od tebe!

Još video materijala